Када кажемо Бањалука, помислимо на рукомет, Борац и златна времена када је овај клуб био шампион Европе. Дефиниција је у имену, Борац – неприхватање пораза, бар не без части, достојанства и посљедње капи зноја. Кадa почнеш да се бавиш рукометом, као дијете сањаш о највећим достигнућима. Исто тако машташ да једног дана постигнеш гол за побједу пред пуним ’’Бориком’’ и окренут ка навијачима пољубиш Борчев грб на знојем натопљеном дресу. Привилегију међу ријеткима да осјети ову емоцију имао је Срђан Мијатовић.
– Дебитујем за први тим са 16 година, поред мене великани Младен Бојиновић, Ратко Николић, Срђан Тривунџа, а Борик крцат. Те године играли смо регионалну СЕХА лигу и квалификације за Лигу шампиона. Испуњење сна. Одмах ми се исцрта осмијех на лицу када се сјетим тог периода, момци које сам набројао су ми много помогли да брже сазрим као човјек и играч.
Након што је сунчану Андалузију замијенио Финском, још више је заволио своју Бањалуку. То је град који има душу каже наш саговорник и додаје да добру слику о граду на Врбасу и Републици Српској покушава да рашири што је могуће више.
– Један мој саиграч из Шпаније недавно је играо против Борца, јавио ми се и рекао, ’’ово је најљепши град који сам видио’’. Бањалука има нешто тешко описиво, толико народа, различиитх вјероисповијести и култура, а опет је све складно.
Сваког правог играча инспирише публика и пуне трибине, макар и противнчикх навијача.
– Мене је Борик ојачао. Играо сам на два Свјетска и два Европска првенства, утакмице за полуфинала пред пуним аренама. То је инспирација, дајеш све од себе па и преко тога, тада постајеш бољи играч него што јеси. Још је љепше, наравно, када играш код своје куће. Желим то поново да осјетим, имам само 22 године, ја сам дијете из Буџака и нема љепше ствари него да играш пред својом породицом и пријатељима.
Без сумње да ће се једног дана вратити својој кући, до тада ће, проносити славу Бањалуке по Европи.
– Хвала Републици92, у вама сам видио нешто ново и позитивно. Са задовољством сам уз вас, јер се ваша мисија тиче свих нас. Драго ми је што препознајете младе и промовишете добре ствари. Надам се да ћу једног дана вашу мајицу моћи да купим у Шпанији, што да не.
