„Балкан је расадник инспирације за карикатуристе“, почиње причу Бојан Јокановић, теолог који је покренуо пројекат описмењавања „Сизифов рад“. Тада је мислио да почиње узалудан посао и да неће моћи утицати на свијест људи о важности матерњег језика и писмености. Вријеме га је демантовало. Он кроз карикатуру и сатиру успијева својим илустрацијама ријешити језичке недоумице и олакшати сложену граматику српског језика.
– Ја сам изабрао карикатуру, јер је ликовни медиј који пружа неограничену слободу изражавања. Црква је увијек била темељ како духовне вриједности, тако и образовне. Ћирилица и православна традиција су неодвојиве, тако да је Сизифова борба и те како важна мисија цркве. А Сизиф је плод моје маште који је постао српски неуморни јунак у борби за спас ћирилице и правописа.
Сизифовски посао јесте помоћи ономе који не жели себи да помогне, а његов рад намијењен je управо таквима.
– Христос је рекао једном приликом да болесноме треба љекар, а не здравом, а тако је и са мисијом описмењавања. То је био разлог да сликовито покушам да их заинтересујем да нешто науче.
И заинтересовао је, а својим књигама и илустрацијама свакодневно чини велико дјело. Оне су намијењене свим узрастима, али приоритет је утицати на писменост најмлађих. За овај посао, родитељи и читаво друштво морају заједно преузети одговорност.
– Најлакше је пребацивати лоптицу на другога. Родитељи ће често рећи да дјеца ништа нису научила у школи, а наставник ће коментарисати да се кући ништа с дјецом не ради и то иде унедоглед. Кривац је свако од нас! Кривац је наш лични немар према матерњем језику.
Зато, Република92 и Бојан имају сличне мисије – позитивно утицати на младе.
– Мислим да је свакако похвално презентовати младе и креативне људе. Нове генерације све више користе друштвене мреже, тако да је важно дјеловати и на сваки начин мисионарити и на том фронту. Све похвале за ваш рад, спој традиције и модерних дизајнерских рјешења је сјајна комбинација.
У истом тону је и његова порука генерацијама које долазе.
– Порука младима је да се образују, буду креативни, што више читају квалитетне ствари, а мање гледају телевизију, губе вријеме у празним причама и дневнополитичким темама.